Žan Žvikart živi u Sloveniji. Ima 10 godina, ako njega pitate – reći će da mu je još malo 11, i učenik je petog razreda osnove škole.
Uz to trenira i košarku i jako voli životinje. Upravo to bio je razlog da se odrekne svog džeparca i pošalje ga Mariji Jurlini, volonterki iz Hrvatske koju nikad nije upoznao. Ali je vidio što ona radi i zaključio da joj svakako mora pomoći.
– Vidio sam da se brine o psima i da za to daje svoj novac. To mi se jako svidjelo, htio sam joj zahvaliti za sve što radi i pomoći joj – rekao nam je Žan. Kaže, htio je Mariji zahvaliti i zato što je jedan od psića koje je spasila stigao i u Sloveniju, i to baš njegovoj prijateljici Kristini.
– Hvala vam što ste se brinuli za Porta i što ste ga sada dali Kristini. Portu će kod Kristine biti lijepo jer ona se jako dobro brine za pse. Njenog Rimija sam i ja vodio u šetnju. Šaljem vam malo novca, ostalo mi je od mora, kupite psima poslastice da budu veseli – napisao je Žan u pismu koje je poslao Mariji Jurlini zajedno s novcem. A u vrećici s kovanicama Marija Jurlina izbrojila je 60 kuna. Dirnula ju je dječakova gesta, pokazao je više empatije nego većina odraslih, većina onih koji žive u njezinu susjedstvu i napuštaju životinje.
Na sve to Žan dodaje kako on zna da briga za pse puno košta i da volonterka vjerojatno nema puno novca, a i brine se o jako puno pasa. Zato je odlučio da će joj pomoći koliko može. I nije to prvi put da je Žan pomogao. Kako ima kućnog ljubimca, kad idu u trgovinu u kojoj kupuju hranu i sve što im treba za njega, kaže Žan, uvijek kupe nešto i za pse iz skloništa.
Žan ipak najviše voli pse pa je sretan što ima četveronožnog prijatelja. Ime mu je Jacob, a Žan se i sam brine o njemu. Stalno su zajedno, igraju se i druže, a Žan svog Jacoba vodi i u šetnju. I siguran je da će Kristinin ljubimac Porto i njegov Jacob biti dobri prijatelji, jednako kao što su Kristina i on.
