Baš kraljevski...
Kratka priča “Ranko Marinković” zaštitni je znak Večernjeg lista. Od 1964. godine svake subote izlaze prozni tekstovi poznatih i manje poznatih autora
Komentari 3
Siromašna priča opisuje fragment noćnog doživljaja žene u braku. Iritantna čangrizavost koja lebdi iznad teksta, od prvih opisa onih nedužnih vrata pa do dijaloga, već me u prvim rečenicama odbijala od daljnjeg čitanja; završio sam samo iz poštovanja prema godinama i iskustvu autorice. Prazno. Ništa. Nula. Žao mi je...
I još se pitamo zašto Hrvati slabo čitaju. A što da čitaju!?
Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.
Tema – fragment iz svakodnevice – čangrizava žena aždaha vs. zatupljeni muž papan. Vrlo prigodna za 8.mart. Ekspoze o bauku braka dovoljno strašnom da bi majke trebale njime plašiti nevaljalu djecu. Priča lebdi na propuhu zbog tri manjkavosti: ekonomija forme (nepotrebno nabrajanje soba i sobica, kodnika i hodničića), sintaksa (svijetlo vs. svjetlo, bona ovo ti je neoprostivo!), potonuće u plitko filozofiranje (budućnost nije tajna, osim u izvedbi i k. t. slična pičovina). No, more proć jer odgovara na tri fundamentalna pitanja: Tko kome tu j mater? Koji im je k? Vidi k, ima l’ iđe mene tute?