Iako Ćiro sve češće laprda bez veze, ovaj puta je velikim dijelom u pravu. Od početka se vidjelo da Rakitić nije u utakmici, Mandžo se jako trudio ali.....o Striniću se sve zna. Bolje bi bilo Čačića zadužiti za raspoloženje u momčadi, a postaviti izbornika koji razumije nogometnu taktiku i koji zna kako se vode utakmice.

Cacic je dolaskom za izbornika dozvolio kreativnost i samovodenje vrhunskih individalaca pa je pislje Kovaca koji im je vadio krv svako jutro i nametao njemacki mentalitet. Igraci su se preporodili i letili po terenu. Medutim potrebita je taktika i bilo je razvidno kad naletimo na momcadi takticki potkovane imamo velikih problema. Cacic niti zna niti moze to rijesiti. Igra protiv Turske je primjer. Neorganiziranast i bezbrojni centarsuti. Grede su bile skrenute lopte. Golman je skinuo dva dobra suta Pjaca Badelj. Raketa je ostao doma Strinic prica za sebe. Perisic neprepoznatljiv. Vida divljak koji misli da bas on mora sve zabiti. Badelj radilica koja cuva leda Lukici koji je dobar u odizimanju ali niti je voda niti kreator koji vodi repku. Kovacic Brozovic neiskoristeni. Mando svojim presingom pomaze jako ali ne kad se protivnici zatvore. Prigorje iz Zerjavinca je bil plafon Cacicu. Sve vece klubove vodilj je poslje da bi vratil kockarske dugove gazdama.

Ćiro apsolutno si u pravu, samo molim svevišnjega da se ti i radio kill radio star ne pokefate negdi v Zagabriji na otvorenoj sceni na kavici razgovora. Ovo što radi radio kill je stvarno kill of Croatian National team. Elem dakle, radio kill nije niš naučil iz Francuske. Protif znatno pomlađene Turske u pustom i jadnom Maksimiru, naša igra pada, Mandžo pada ko pijana klada, a radio kill niš ne mijenja; za poludit. Uostalom, lipo se to vidlo kad je Marijan Miše počel govorit na ćirilici, kad je zgubidan Mandžo napravil alibi škarice bez pravog učinka u završetku tekme. Dakle, Mandžo igra skoro cijelu tekmu ko opičen, nema ga nigdi na prvoj lopti, skriva se iza dva protivnička stopera, centaršutevi prema njemu redovito idu u bunar, itd, i tako bliže i pobliže....zatim my favourite Badeljko nigdi na tratini u rogatoj slatini, potom Raketa isto invisible, ko da je opal s Marsa. I takva "paklena" trojka navijačkom puku masira živce i ganglije do bola i jarbola. Katastrofa, a moj radio kill ko ukočena sfinga gleda jad i očaj sterilne igre u napadu naše repke, pa onda se sjeti i prisjeti da bi trebalo mijenjati i to pet iza dvanajes. Kak bi ono rekli: kasno Marko na Kosovo stiže i pristiže. i onda radio kill kod igrača srozava svoj autoritet do ludila i sladila, kad marsijanca Raketu stavla mam u roster, a oni koji su cilu sedmicu dana bili na raspolaganju i trenirali, smrzavaju jaja na drvenoj klupi bez pardona i bontona. Za poludit i izludit. Kak mi se vidi i svidi, s ovakvim radio killom i filozofijom frendovskog pristupa repki, mi Rosiju ne bumo vidli, ni pod razno ni pod konkretno, a ni pod krupno ni pod sitno...