Pucanj u prazno
Kratka priča “Ranko Marinković” zaštitni je znak Večernjeg lista. Od 1964. godine svake subote izlaze prozni tekstovi poznatih i manje poznatih autora
Komentari 5
To da su teški hrmci šicali po labudovima, to da, to sam pak čul, ali po jastrebima, to dragi gospon nigdar niesam čul. Zamenio bih jastreba s malenim pirgavim jelenčem i priča mam bu manje škrofulozna.
zijeeev...
Kakav naslov, takva i priča.
po čemu je ovo kratka priča???
Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.
Otužno sprdanje još jednog autora sa socijalizmom u kojem je, vidi vraga, odrastao i postigao sve ono što mu piše u biografiji iako ništa tada nije valjalo pa ni brakovi koji su se redovito pretvarali u ustajale močvare. „Moj obračun s ocem“, možda bi to bio bolji naslov ovog eseja koji itekako negira onu izreku da onaj tko je pročitao tisuću knjiga (a autor ih je, kako se hvali pročitao najmanje toliko) može napisati jednu. I ne samo knjigu nego i priču.