Antikvar
Kratka priča “Ranko Marinković” zaštitni je znak Večernjeg lista. Od 1964. godine svake subote izlaze prozni tekstovi poznatih i manje poznatih autora
Komentari 3
VL
KO
Putnu torbu u šake pa do Broda, ondak do Iloka, kao da svratim u Osijek na pivo, natrag podravskom magistralom, promijenim vlak u Bjelovaru i najzad zaznam da je olinjali pas antikvar Kristijan Car umoran. Bože mili, cirkusa!
VL
Važna obavijest
Sukladno članku 94. Zakona o elektroničkim medijima, komentiranje članaka na web portalu i mobilnim aplikacijama Vecernji.hr dopušteno je samo registriranim korisnicima. Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu i mobilnim aplikacijama Vecernji.hr te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona.
Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.
Odlična ideja, zanimljiva priča, drži napetost i zanimanje do samog kraja. A taj kraj? Prebrz, nerazrađen i smušen. Trebalo mi je tri puta ponovno ga pročitati da ga nekako prihvatim. Da je rasplet bolje razrađen, a to svakako zaslužuje, bila bi to najbolja priča koju sam do sada u ovom ciklusu pročitao. Zapravo, to i jest zamka kratke priče: uvod, zaplet, vrhunac događanja i rasplet/epilog moraju biti podjednako logični, zanimljivi i tečni i sve bez predvidivosti.